О књизи: 2021 / Шта ново можеш да „чујеш“ ако слушаш звук из простора филозофије? Зашто се показало да је проучавање звучних проблема ограничено на сфере науке и уметности, а чешће уопште не напушта територију технологије? Ова питања су постала полазиште књиге Анатолија Рјасова, истраживача који комбинује филозофску анализу са дугогодишњом праксом звучног инжењерства и руковођења музичким студијима филмског концерна Мосфилм. Осврћући се на концепте Мартина Хајдегера, Жака Дериде, Жан-Лика Нансија и Младена Долара, аутор разматра звук и слушање као тачке пресека семиотичких, психоаналитичких и феноменолошких дискурса, али истовремено и као мистериозне празнине у историји мисли. . Одабрана питања односе се на област звучних истраживања, али су закључци рада у великој мери формулисани у полемици са овим правцем хуманитарне мисли. Штавише, ако су звучне студије, медијске теорије и страст за технологијом изабрани овде као нека врста „мете“, то је пре свега зато што је задатак студије да трага за њиховим онтолошким основама. Успут, аутор испитује многе примере из књижевности, музике и филма, ау последњем поглављу размишља о мистерији привлачности раног филма и маси звукова скривених његовом тишином..